izzetta ( 11/07/2008 11:12:46, u Italija, procitan 92 puta)
Ko ne zivi u Italiji, ne zna da paradajz cini kljucnu ulogu u ovdasnjoj ishrani: svez, kuvan, mleven, seckan ili u komadu - nebitno - vazno je koristiti ga kao mirodjiju, u svakoj corbi. Ili, kako bi ovde rekli, u svakom sosu. Bar tako radi moja IT-svekrva. Ali, podjimo redom...
Na jednoj od prvih vecera kod mene sa mojim IT-dragim, resim da napravim nesto cime necu moci da omasim: pastu sa paradajz sosom. Samouvereno i bez neke posebne prethodne pripreme - sta je jedna tako banalna stvar za iskusnu Beogradjanku sa dugogodisnjim iskustvom u pravljenju zimnice? - bacih se za sporet. Moj dragi je nesto promrmljao, s teskom mukom progutao pastu, a onda okolo-naokolo poceo da prica o IT-maminom sosu. Sigurnost mi se malo poljuljala. U stvari, razbila se o pod.
Pocela sam ubrzano da studiram sve italijanske kuvare na regionalnom i naiconalnom nivou i prelistavam poljoprivredne glasnike u potrazi za pravim kultivarima paradajza - ko jos misli da se sos pravi od bilo kojih, u velikoj je zabludi - zatim bi ih seckala, ljustila i krckala cele noci, ne bi li i moj sos mogao da bude, ako ne u rangu sa svekrvinim, a ono, bar, klasifikovan kao "dobar". Dobar "ali...".
Vec tada sam pocela da gajim neprijateljska osecanja, sto prema svekrvi, sto prema paradajzu. Sa strahom sam ocekivala prvi susret s njom i njenim sosom, sto zbog same cinjenice da se upoznajem sa Gospodjom Mamom, sto zbog fame o kuvanju. I kad je konacno dosao "D" dan, iznela je na sto toliko hvaljenu "pasta al pomodoro", testeninu sa sosom od paradajza. Bila sam uzbudjenija nego da sam kod "Kartijea" probala dijamanstki prsten! "Ok", pomislih nakon prvog zalogaja, "u cemu je fora, ovo je isti onaj sos koji i ja pravim?". Onda je usledila "parmigiana" (slozenac od pecenog patlidzana sa sosom od paradajza), "spezzattino al pomodoro" (seckano meso u paradajz-sosu) i, na kraju, torta. Sa nevericom sam pocela da zavirujem ispod kore kolaca, trazeci usecereni paradajz ili tako nesto.
Otad je proteklo 2175 dana i isto toliko tanjira testenine sa paradajzom u svekrvinoj kuci, nezavisno od godisnjeg doba, praznika i gostiju. Za dobar sos bitan je kvantitet!
Pre neki dan posalje mi drugarica iz Australije, inace nase gore list, nekoliko listova iz njihovog lokalnog casopisa o ahitekturi i dizajnu, "Belle", a na njima Beograd u slici i reci kako ga nikad dosad nisam dozivela. Evo par odlomaka na srpskom i full text na engleskom, pa prosudite sami
"Tek u sumrak Beograd postaje ono sto jeste. Pod okriljem tame nestaje industrijska crta grada i pocinje sve vise da se uzdize ona klasicna. Sa ulica nestaju automobili i pojavljuju se stolovi i stolice lokalnih kafica. Svaki dan je petak za izuzetno druzeljubivce stanovnike ovog grada. Iako pivo kosta jedva $2, ne izlaze bas svi da bi se ponapijali: i jaka kafa takodje moze da bude pice veceri.
Pitanje "gde ici" je mnogo teze od onog "sta popiti". Iako je izbor mesta veliki, ali nije ih bas uvek lako naci...
(...)
... Tu se nalazi i Strahinjica Bana, ulica koja povezuje 8 gradskih kvartova, i koja je bukvalno oivicena kaficima sa svih strana. Zovu je jos i "Silikonska dolina" zbog sponzorusa koje posecuju te iste kafice, svaki u drugoj arhitektonskoj temi, silno se trudeci da nadmase konkurenciju... "
U 13.30 eto me u teretani posle laganog dzoginga, a tamo celo osoblje sedi na vratima i jeca. Sta je bilo? U noci izmedju subote i nedelje pukla vodovodna cev komsiji iznad i pocela da plavi prostorije ispod. Prvo je doslo do kurcslusa, pa je sa plafona poceo da otpada malter, u delu za kardiofitnes je voda do kolena, u sali za aerobik parket ukovrdzan. - Hvala ti sto si dosla, ali teretana ce prekinuti sa radom do septembra...
U neverici je poceo jos jace da me obliva znoj: je l' ovo atak na moju liniju ili sta? Hocete da ja idem na letovanje sa OVIM celulitom?? Dajte mi vode i secera... ne, zasladjivaca! I dok sam tako u neverici zurila u praznu i mracnu teretanu, priblizio mi se jedan od instruktora, jedan od onih s kojim nisam ni rec progovorila za vreme mog kratkog, ali po mojoj oceni intenzivnog, pohadjanja teretane.
- Odakle si ti? - pita me na italijanskom. - Iz Beograda. - Ja sam iz Niksica! - kaze mi radosno na srpskom... ili se sad zove crnogorski? Kako god, pocne da me tesi kako nije nista strasno - misleci, valjda, na teretanu, a ne na moj celulit - i da oni, za utehu, organizuju za par dana veceru za sve clanove teretane. I kako je bas lepo kad se dva zemljaka nadju u tudjini. Eto srece u nesreci!
A ja htela u teretanu umesto na rucak, sad moram na veceru umesto u teretanu. Kad je vec tako, pristajem i na odlazak kod Tifanija umesto dorucka
Pita me pre neki dan jedan prijatelj fotograf da l' se secam fotografije x koju je uskljocao na mojoj svadbi i stavio u svoj online portfolio? Kako da se ne secam, mislim se, na njoj devojka muzevljevog brata od tetke u haljini kojom je pokusala da zaseni sve, cak i mladu! "Secam se mesto maglovito, sta s njom?". Eto, vise njih je skinulo sa interneta i bespravno upotrebilo, skrnavljeci pritom njegovo umetnicko delo, ne citirajuci autora i, sto je najvaznije, ne placajuci mu prava. "Pa dobro", kazem mu, "i nije neka fotografija", pitajuci se pritom kako je samo uspeo da iskopa zlikovce.
A onda saznajem za TinEye, jos jedan pretrazivac slika, s tim sto ovaj ne pretrazuje po kljucnim recima, nego slikama: ubacis sliku i dobijes sve stranice koje je koriste tu istu sliku, potpuno ili delimicno. Sto u konkretnom primeru izgleda ovako:
Pa, ko jos ima slike i misli da ih neko drugi ljubi...
(p)Link
Arhiv
Stampa
Nema ni tri dana kako sam se javno pohvalila da sam 