Nakon osam godina skladnog braka, moja firma i ja smo se razvele. Nesporazumno. Ona je iz vedra neba proglasila nas "vencani list" nevazecim, a ja sam morala da se iselim. I da se prijavim na biro za nezaposlene. E, tu pocinju moji problemi. Da su mi rekli da moram da preplivam Tibar uzduz i popreko, pa jos i nekako... ali da se prijavim na biro? Da, kao prosli put, moram da ustanem u cik zore, spremim kesu sa sendvicima i krenem na put na drugi deo grada? I da me u povratku uhvati mrak, pa da moram da zanocim negde izmedju Koloseuma i Usta istine? Doduse, tad nisam imala mog vernog cetvorotockasa...

Zato je ovog puta sve proslo mnogo jednostavnije.

Ustajem oko 10h (jesam li nezaposlena ili ne?), spremam se i sedam u kola. Ovog puta ne moram na drugi kraj grada, jer je u medjuvremenu otvoren drugi biro, mnogo blize kuci. Tako, bar, kaze Gugl. Ukljucujem GPS - s rimskim ulicama se nikad ne zna. "Pravo- levo-desno-pravo-levo-desno-pravo...". Stizem dok si rek'o "keks". Ali parkiram dok si rek'o "Keks Plazma, prozvodjac Bambi iz Pozarevca, osnovan 1967. kad je u njoj radilo samo 37 ljudi, danas je jedna od najvecih i najproftabilnijih kompanija u zemlji".

Biro je na prvom spratu zgrade u koji se ulazi stepenicama direktno sa ulice. Pocinjem polako da se penjem, i dok mi se u nozdrvama skuplja cudan miris maltera, sudaram se sa jednim prasnjavim radnikom.
- Gospodjo, ovaj biro je izgoreo pre godinu dana, morate u glavni biro.

Opet u kola, palim GPS, "pravo- levo-desno-pravo-levo-desno-pravo...". Stizem dok si rek'o "keks". Ali ne parkiram, vec ostavljam kola na trotoaru, jer nema nigde mesta. Prilazi mi covek srednjih godina, naoko iz Istocne Evrope, i, kao u delirijumu, pokazuje mi praznu konzervu od ribe:
- Daj mi neki evro. Nemam sta da jedem!
Ja mu, vec delimicno iznervirana celom situacijom, odbrusim:
- Idi radi!
- Ja, da imam posao, ne bih bio ovde! A zavrsio sam fakultet!
- Ni ja, da imam posao, ne bih bila ovde! A zavrsila sam fakultet! I diplomirala prva u generaciji!

S gnusanjem i ulazim u biro. Cekam. Skoro je vreme rucka, pa svi zure da nas, nezaposlene, sto pre skinu s vrata (ne svog, nego od biroa, tolika je guzva). Stizem na red negde oko pet popodne, nekoliko minuta pred zatvaranje. Korpulentna gospodja u crnom kompletu sa zift-crnom kosom, crnom senkom oko crnih ociju, crnog laka na noktima i raspolozenja u istom tonu me poziva da sendem na stolicu ispred nje.
- Ime? Prezime? Datum i mesto rodjenja...? - pocinje da ukucava moje podatke u bazu podataka. - Koju strucnu spremu imate?
- Ehm, ja sam inzenjer sumarstva za pejzaznu arhitekturu, - kazem dobro naglasavajuci svaku rec, ne bih li je impresionirala. - Diplomirala prva u generaciji.
- Mislim na studije koje su vam priznate u Italiji?
- Ni jedne.
- Onda nista. Da li ste bili na nekom usavrsavanju?
- Bila sam godinu dana primalac stipendije Republike Srbije za talentovane studente.
- Gospodjo, mislila sam u Italiji?
- Ne.
- Onda nista. Jeste li zavrsili, bar, neki kurs u Italiji?
- Veb-dizajna, fles-developera, pripreme za stampu, crtanja i slikanja. Ah, da i kurs CSS-a pri "International Webmasters Association".
- Imate li za to diplome ili atestate?
- Atestate. Da pogadjam: onda nista?
- Nista.
- Ali, radila sam 4 godine kao pejzazni arhitekta u Srbiji i Italiji i jos 9 kao veb-dizajner u Italiji. Nosilac sam 9 nagrada za veb-dizajn u Italiji i svetu!
- Gospodjo, ne insistirajte. Mogu da vas zavedem samo kao radnika-cistaca.

Izlazim prenerazena na ulicu i stavljam kljuc u bravu od kola.
- I ovo je biro za zaposljavanje?! - kljuc ulazi do pola i ni makac dalje.
- Ona ce meni nekvalifikovani radnik-cistac??? - okrecem kljuc levo-desno, nista.
- Seljanka jedna! - odlazim sa druge strane kola, guram kljuc u vrata suvozaca, opet nista.
- Ovako da me tretiraju sa skoro cetr'es' godina! - odlazim do gepeka, guram kljuc, okrecem, nista.
- Sta me sad i ti zezas?! - obracam se mom "maticu". A onda me odjednom obliva hladan znoj: nezaposleni prosjak od jutros mi je sabotirao kola! I posle "voli ih, nasi smo"?

- Hej, je l' ti to pokusavas da mi ukrades kola? - cujem iza sebe stariji muski glas - To su moja kola!
Tek tada shvatam da "matic" koji pokusavam da otkljucam nije uopste moj; da nema sminke rasute po podu, cegera na zadnjem sedistu, niti toalet-papira za brisanje sofer-sajbne: da, cak, nije ni sive-metalik, nego svetlo-plave boje.

Bezim koliko me noge nose.
- Prokleti ekstrakomunitari*! (izraz koji se, teoretski, koristi za imigrate iz zemlje koje ne pripadaju EU; prakticno sinonim za strance - olos, lopove i prevarante - prim. aut).

Nalazim svoja koja i jednu praznu konzervu od pasulja. Odlazim kuci. Sutra me ceka naporan radni dan ispred biroa!

Sanja Smiljanic, Mis Crne Gore 2004.

Pre izvesnog vremena, u avionu na relaciji Podgorica-Rim, ukrstio mi se pogled sa najvecim italijanskim zavodnikom (doduse, samoproklamovanim), Karlom Dela Tore. O doticnom je vec bilo reci u Novi Kazanova o Beogradjankama. Ubedjena da je u Crnoj Gori bio poslom, pozurila sam na njegov sajt u potrazi za nekim svezim clankom o tehnikama zavodjenja Crnogorki. Ali... nista. Samo jedan iz 2006. Daj-sta-das. Ocigledno se nista u medjuvemenu nije promenilo.

22. maj 2006.
Nezavisne Crnogorke, prelepe i problematicne

Danas je Crna Gora odlucila da se otcepi od srpsko-crnogorske federacije i postane nezavisna drzava. Ova politicka vest je za mene odlican povod da pokrenem razgovor o Crnogorkama, zenama koje spadaju medju najlepse i "najproblematicnije" na svetu (cekaj, zar nije isti naslov upotrebio i za Beogradjanke?, prim. prev). Ali i najvise na svetu, prema statisikama Ujedinjenih Nacija. ...

» nastavak

Sa foruma jedne prestizne beogradske TV-voditeljke.

Kao i sve Italijanke, i ja imam zenu koja mi pomaze oko stana. Doduse, u njegovom unistavanju. A sve je pocelo kad je kod nas dosla ONA...

Poreklom iz daleke Poljske, Jolanta (umetnicko ime "Jolanda"), je stigla  kod nas nakon sedmogodisnje sluzbe kod moje svekrve. Obzirom da je tad jos nisam dobro poznavala (svekrvu, mislim), nisam posumnjala u njene (ne)dobronamerne namere, te sam Jolandi, visokoj i krupnoj gospodji neodredjene boje kose i godina, sirom otvorila vrata stana. A ona je uspela da udje tek kad sam otvorila i drugo krilo ulaznih vrata. No, nebitno. Ono sto je bitno u odnosu sa jednom strankinjom je da se razumemo. A posto je Jolanda tad u Italiji bila duplo duze od mene...

- Ja odakle poceti? - pita, gledajuci me pravo u oci, dok joj je izraz lica slican Arnoldu Svarcenegeru u "Terminatoru".
- M... m... mozete... d... da... pocnete da usisavate. Zatim ocistite ovo ovim, operite ono onim, obrisite, ispeglajte, bacite djubre... - i odlazim u samoposlugu. Nekako se sigunije osecam tamo. ...

» nastavak

I deo

19.00
Lezim na boku u porodjajnoj sali dok mi donji deo tela prijatno trne. Kontrakcije vise ne osecam kao bol, nego kao neku vrstu zmaraca. Anesteziolog, devojka mojih godina, mi je upravo dala epidural.
- Gospodjo, kako se zovete? - pitam je, polako sricuci reci.
- Valentina, sto?
- Da tako nazovem cerku koju cu sad da dobijem. Ili biste vise voleli da vam podignem spomenik?
- A da ja vama dam jos jednu dozu?
Pristajem. Ne toliko zbog bolova, koliko da budem sigurna da cu posle svega moci da spavam. NTO (Neidentifikovana Trudna Osoba) neslucenih hrkackih mogucnosti ce i ove noci spavati u mojoj sobi. Ili, bolje, ja u njenoj.

U salu ulazi sredovecna babica plave kose i prijatnog osmeha:
- Gospodjo, ja sam Stefanija. Sad cemo da vas porodimo, samo nesto caskom da zavrsim. Lezite tako i duboko disite, brzo se vracam!

21.00
I dalje lezim u sali, Stefanije ni od korova. Saljem muza da je nadje, da me porodi, jer mi se... hm... uzasno ide u WC. Ono dugacko.
- Stefanija vecera, kaze da ce odmah da dodje.
Vecera? Otelicu se, ako ne bude odmah dosla! Naredjujem muzu da pogasi sva svetla osim jedne podne lampe (procitala sam negde da je veliki sok za novorodjencad, taj prelazak iz potpunog mraka na svetlo). A ni meni nije bas prijatno - te lampe kao da su pravljene za "Marakanu"!

Oko 22h ulazi Stefanija sa jabukom u ruci:
- Evo, samo sto nisam zavrsila. - i dok jede jabuku, pokazuje mi kako da se namestim. ...

» nastavak